Pre neki dan sam rekla da se ne sećam tačno momenta kada se moj život promenio. Sećam se samo niza odluka koje sam donosila i koje su menjale tokovo mog života.
Jedna takva se desila u Parizu.
Ono što mi je zanimljivo to je da sam ja u tom trenutku živela skroz neki drugačiji život. Nisam imala kontrolu nad svojim mislila, tako da nisam ni imala neke dobre akcije koje bi vodile do boljeg života.
Sedela sam u Belgiji, kod svog brata kada je on uzviknuo:
“Hajmo u Pariz?”
Jako mi je bilo zanimljivo sa kojom lakoćom on donosi odluke, ide kroz život, sa kojom lakoćom mu se otvaraju vrata…
Pa kako?
Sad?
Kako to misliš da sad odemo u Pariz?
Bila su neka od mojih pitanja. Apsolutno zatvorena za prilike, ali život je imao bolji plan, jer je u meni nešto tinjalo.
Suma sumarum, posle nepuna 3h, ja sam bila u Parizu.
Za mene je to bilo ostvarenje snova… Zgrade, kafiči, uličice… U tom trenutku nisam znala: energija.
Posle celog dana životnog iskustva, meni su počeli da se javljaju neki iracionalni strahovi. Ovde ću morati da podvučem iracionalni, zbog svih vas koji ovo čitate i borite se sa nekim racionalnih strahovima.
Ja sam tačno znala da taj strah nema poleđinu, nikada se nije desio, nemam nikakav dokaz…. Ali valjda kada se voda umiri, ispliva sve ono što smo - pa samo više puta sažvakali u glavi.
Na putu ka tornju ja sam prvi put osvestila:
“Šta god da je, može da sačeka, jednom u životu sam u Parizu!”
Pustila i provela dva najlepša dana u životu.
Ne znam odakle je došlo to osvešćivanje… Do tad sam dopuštala da me obuzmu, preplave, oboje dan, upravlju samnom - jer kao što sam rekla nisam imala kontrolu misli, a život me samo podržavao u onome ka čemu idem. Pa makar i loše, jer otkud on zna, on daje ono šta tražim. Svesno i nesvesno.
Strahovi ne da su bili iracionalni, nego sam posle par godina dobila životni, nepobediv i nepoklobljiv dokaz da je sve išlo onako kako treba
Bila sam ponovo u Parizu
I tu sam shvatila koliko je život magičan.
Danas, kada se rodi taj mali crvić prvo pogledam da li sam pojela trulu jabuku ili se on samo postoji u mojoj glavi.
Svima se desi pad.
To je normalno.
Samo danas svesno biram zrele, sočne i zdrave jabuke.
Onda sigurno znaš šta mogu da očekujem od života.🍎
Zagrljaj, Aleksandra
/