Stavila sam sluške, tih sat vremena je bilo za mene:
„Ako živite nesvesno, svaki dan je uglavnom isti. Za živeti svesno, potrebno je više hrabrosti, jer takav život je nepredvidiv, ali jedino takav život dovodi do slobode.“ – izgovorila je osoba sa druge strane ekrana.
Na tim rečenicama sam ostala duboko zamišljenja…
SVESNI ŽIVOT JE KAO MIŠIĆ
On se vežba, iznova i iznova. Zašto? Zato što svakodnevnica koja nam se nameće i ritam koji je za 3 osobe, zapravo oslabljuje taj mišić. Kako bi sve uspeli da uradimo, već imamo ustanjene, autopilotske radnje: ustani, posao, obaveze, spavaj i tako 6 dana nedeljno.
Toliko treniram taj svesni život, preispitujem, donosim odluke iznova i iznova, pa opet znam da skliznem. I to je sasvim okej. Čovek sam.
Ono što sam zapazila u poslednjih par dana, jer sam imala neodložive obaveze, jeste da me taj mišić doslovno tera da stanem.
Pre to nisam shvatala, mogli su meseci (i godine) da prođu da ne osvestim. Danas, čim sklizenem, osećaj me podseti:
- Da ne treba tako
- Da ne mora tako
- Da je vreme da stanem, da nešto tu ne štima
- Da tu nema živote magije
Ovo poslednje me je posebno taklo, jer svesni život mi je doneo toliko magije, toliko vilinskog praha i toliko čuda.
„Ma nećeš me sad...“ Odjednom zažmurim, naiđe mi slika kako sedim u jednom italijanskom kafiću, imam onu maramu, velike naočare i smejem se. Prenem se, uzmem knjigu da čitam, kada ono poglavlje se zove, pogodi kako? Italija, naravno.
Kasnije odem na kafu sa mojim dragim, on kaže: „Trebaju mi papirne maramice“ Osvrećemo se nigde prodavnica u krugu od kilometar od nas. U tom trenutku dolazi mladić koji prodaje papirne maramice. Samo to, ništa drugo. 5 sekundi je prošlo.
To su ti vilinski prahovi.
Pitam ga: „Mili, jel bi išao u Italiju u avgustu?“
„Naravno, dobra ideja.“
I to je život u svojoj magiji.
Kada se otrgnemo kandži.
Nije lako, potrebno je vežbati taj mišić, preispitivati se, usklađivati se sa sobom... Iznova i iznova.
„...Ali jedino takav život dovodi do slobode.“
Zagrljaj,
Aleksandra
BONUS
U tih sat vremena koje sam imala za sebe, radila sam jednu energetsku vežbu Lee Imširagić, koju ću sa tobom sad da podelim:
Zažmuri, opusti se, nađi udoban kutak i sada zamisli da je tvoj odnos sa vremenom zapravo muškarac – kako bi on izgledao? Prvo šta ti padne na pamet, ne kakav je tvoj idealan muškarac.
Ja ti neću reći moj odgovor, da ti ne bih sugerisala, ali sam tu kristalno jasno videla, gde treba da zakočim. :)