Život ne možemo da svedemo pod jednu dimenziju. Toliko je slojeva, faktora, niti, kockica…
Samim tim ni ljudima da sudimo u odnosu na jednu situaciju i sve što jesmo u ovom životu da ukalupimo pod jednu stavku…
Ali…
Uvek je do onoga zbog čega se osećaš živom.
Za tebe, za mene...
Zbunjenu i neodlučnu.
Kojim putem? Kako? Šta? Gde? Da li je ispravno?
Ispravno je ono što te čini živom.
U nekim jutrima sam pronašla mir.
U šoljici kafe ono vreme koje mi je potrebno za sebe.
Znam biti zbunjena, neodlučna i ranjiva.
Vesela, srećna i ispunjena.
Ponekad sve zajedno i u isto vreme.
I tako blagosiljam svoj put, jer cela poenta je u njemu.
Zapnem, ustanem, plačem, pa se nasmejem.
Lep je život.
Sve je to za mene. I za mene.
U nekim jutrima sam pronašla mir i sve ih češće grlim.
Hvala ti što si ovde.
Zagrljaj,
Aleksandra